Dobro je poznato srpsko-grčko prijateljstvo, formirano još u XIX veku. O značaju koji je Krf imao za srpski narod učimo već u osnovnoj školi. Ali, da li su srpski i grčki narod slični kada je reč o kafanama? Kažu da o jednom narodu možeš saznati sve ako odeš na dva mesta – na njihovu pijacu i u kafanu. Taverne su grčke tradicionalne kafane koje zapravo imaju dosta dodirnih tačaka sa srpskim, ali ima i dosta razlika.

Plesačica na Plaki, boemska četvrt Atine

Taverne su integralni deo grčke kulture i zna se da svi turisti koji dođu u Grčku treba da posete makar jednu tavernu. Taj nepisani zakon vrlo je sličan onom koji kaže da svako ko dođe u Beograd (Beogradnocu.com), mora makar jednom da ode u Skadarliju.

Šta je starije – grčke taverne ili srpske kafane?
Kako je Antička Grčka jedna od najstarijih i najvažnijih civilizacija, podrazumeva se da grčke kafane postoje duže od srpskih.

Ipak je Atina grad koja je temelj razvoja zapadne civilizacije. Inače, naziv taverna nastao je od reči koje znače prodavnica, gostionica, koliba. Najstarije tragove taverni, odnosne neke vrste gostionice, arheolozi su pronašli sedamdesetih godina prošlog veka na mestu nekadašnje atinske agore i smatra se da ti tragovi potiču još iz VI veka pre nove ere. Naime, pronađeno je raznorazno starinsko posuđe i stare riblje kosti. Zanimljivo je da su tokom desetog veka taverne morale da poštuju strogi zakon o alkoholu, jer se sumnjalo da su upravo taverne uzroci nasilnog ponašanja građana.
Prva kafana u Beogradu otvorena je 1522. godine, negde na Dorćolu. Danas ih ima na stotine: Beogradnocu.com/kafane-u-beogradu/.

Kafane su nam zapravo doneli Turci koji su glavni grad Srbije osvojili samo godinu dana pre otvaranja prve dorćolske kafane. Kulminacija kafanskog biznisa bila je tokom XIX veka, kada je Miloš Obrenović vladao i donosio dostra stroge zakone o radu kafana. Naša najstarija aktivna kafana jeste Znak pitanja koja radi od 1823. godine.

Gde se bolje jede?

Nekada su se u tavernama prvenstveno služili morski specijaliteti i vino koje se uvozilo čak sa Korinta, Hiosa, Lezbosa. Međutim, taverne nisu bile poznate samo po spremanju ribe. Tradicionalna hrana koja se može probati u taverni obuhvata raznorazne grčke salate i jela od jagnjetine, svinjetine i govedine.

Musaka, suvlaki, giros, aperitivi kao što su tzatziki (caciki) salata, melicano salata, tirokafteri, korijatiki salata, grčka pita, supe avgolemono i fasolada – sva ova grčka tradicionalna hrana se može probati u grčkim tavernama.

Naravno, u modernim vremenima, sa razvojem turizma, mnoge taverne nisu više toliko tradicionalne. Puno njih pokušava da meni prilagodi turistima, pa tako nude engleska i italijanska jela, pored tradicionalnih grčkih.

Grčka, mediteranska kuhinja tradicionalno podrazumeva korišćenje maslinovog ulja, mnogo povrća, feta sira, hleba, žitarica, ali i ovčijeg i kozjeg mesa. Začinsko bilje je obavezno. Ukoliko u taverni nakon ručka ili večere želite da se zasladite, možete probati njihove poslastice koje se uglavnom prave od koštunjavog voća, meda i začina. Možda je najpoznatija grčka baklava, ali tu su i slatkiši poput koufeta, odnosno ušećerenih badema i koulourakia, poslastice čiji je osnov maslinovo ulje.
Naša nacionalna kuhinja se bazira na jakoj i začinjenoj hrani poput kajmaka, pršute i gibanica, a vidljiv je uticaj naroda koji su prolazili ili živeli na ovim prostorima. Iako je i kod nas tradicionalnih kafana sve manje, ima i onih koje se trude da sačuvaju naše tradicionalne ukuse, pa na svom jelovniku imaju jagnjetinu i junetinu ispod sača, sarme, čorbe, mućkalice, jela od roštilj-mesa, Karađorđevu šniclu, raznorazne pite, gulaše i mućkalice.

Grčke rakije i pića

Ovo je već ozbiljno pitanje. Piće koje se služi u kafani mnogi smatraju mnogo bitnijim od hrane. U tavernama i kafanama se nazdravlja, proslavlja, lome se čaše, a piće mora da bude kvalitetno.

Uzo je grčka vrsta rakije za koju neki kažu da se od naše tradicionalne rakije razlikuje jer više podseća na liker. Međutim, uzo ume da bude pitkije od naše rakije, pa nije neophodno ugasiti je vodom. Uzo se pravi od biljke sa nazivom anis, a u njega se ubacuju začini poput mirođije, korijandera, cimeta, karanfilčića i mente. Često je porede sa makedonskom mastikom.

Preporučuje se da se uzo konzumira kao aperitiv, ali dobar je i za razbijanje tura piva. Najbolje ga je služiti sa ledom. Dokaz da je uzo čisto grčko piće je da se proizvodi ni manje ni više nego samo u Grčkoj.
Uzo nije jedino grčko piće koje se služi u tavernama. Cipuro je takođe vrsta rakije, ali se za razliku od prethodne vrste pravi od belog grožđa. Uzo ima manji procenat alkohola od cipura koji sadrži od 40-50%. Cipuro je najbolje služiti ledeno, uz „meze“, poput maslina i grčkog sira.

Metaxa

Metaksa je još jedna vrsta grčke rakije. Osmislio ju je Spiros Metaksas 1888. godine, a nastaje mešanjem konjaka, raznih aroma i vina od nekoliko vrsti grožđa, od kojih je najbitnije muskatno vino. Metaksa mora da odleži u hrastovim buradima. Kvalitet metakse se određuje na osnovu broja zvezdica koje stoje na flaši.
Kad smo već kod alkohola, treba spomenuti mavrodafni vino. Mavrodafni grožđe (inače, znači crni lovor) uzgaja se u vinogradima u Kefaloniji i Patri i koristi se za proizvodnju visoko rangiranog, kvalitetnog, crvenog vina koje nosi isto ime. Mavrodafni vino je tamno i gusto, skoro pa crno, a porede ga sa portugalskim Portom. Grčka pravoslavna crkva u pričešću koristi baš ovo vino, a mnoge taverne preporučuju gostima upravo mavrodafni vino.
Nezahvalno je govoriti o tome čije su rakije bolje, naše ili grčke, ali je vrlo zahvalno uživati u čarima i jedne i druge i ceniti lepotu njihove raznolikosti. Šljivovica, komovica, kajsija, dunjevača, medovača, orahovača, loza i ostale su isto kao i uzo, cipuro i metaksa, samo jedne od vrsti rakija.

Muzika u tavernama

Grčke narodne pesme se u tavernama izvode akustično, uz muziku buzukija i gitaru, nekad i harmonike, a često ima i pevača.

Srpsko veče u grčkoj taverni

U tavernama oko devet časova uveče kreće muzika uživo, peva se, igra kolo, a tu je i neizbežni sirtaki. Nisiatiki, vorja, horja, smirnaiki, rebeitiko su neke od vrsti grčke tradicionalne muzike. Zanimljivo je da mnogi vide sličnosti između naše narodne i grčke muzike. Da ne pričamo kako pevači novokomponovane muzike često uzimaju pesme i melodije svojih grčkih kolega koje kasnije prerađuju za srpsko tržište.
Grčka taverna ili srpska kafana? Nije bitno, samo neka se pije, jede i uživa.